: Administrator; Panel konferencija; Hits: 277

Bunjevački bili šling

NASTANAK ŠLINGA / VEZA KROZ ISTORIJU

Bunjevacki bili sling 01 O nastanku bunjevačkog bilog šlinga u pisanim izvorima nema puno zabiluženog.

Da bi se štogod više kazalo o lipoti i bogatstvu, ko najsavršenije umiće ženskog ručnog rada, važno je spominit, da je poriklo ukrašavanja vezovima „prastaro“.

Na spomenicima stari kultura asirsko-babilonske i egipatske, otkriveno je da su isti simboli vezeni na odići i zavesama (virangama). Grčki vezovi su srodni istočnjačkim, dok su Rimljani priuzeli vez, posebno zlatovez iz Male Azije. U Španiji i Italiji, već se u XI viku razvija manufaktura vezeni tkanina.

U Evropi, od XVI vika, vezenje nije bilo isključivo profesionalni zanat, neg postaje domaća radinost, koju naročito podstiču štampane knjižice sa mustrama vezova. Viština vezenja, ulazi u okvir solidnog obrazovanja divojaka tog vrimena, a vezenje postaje glavno zanimanje, al i razbibriga ženskog svita sve do sridine XIX vika.

Spominjući dalju prošlost, postoji mišljenje da su Sloveni još prija doseljavanja na Balkan, poznavali vez. U manastirima i crkvama sridnjeg vika, naročito je nigovan vez. Izrađivana je crkvena odića i sve drugo potribno za služenje mise. Ovaj vez, u to vrime radile su redovnice ko i redovnici, pa i divojke i gospoje na dvorovima. Vez je bio sastavni dio obrazovanja uglednog ženskog svita u sridnjem viku.


Mitologija Stari Slovena	Odeća Stari Slovena	Kip Boga Radgosta na Radgoštovoj planini u Češkoj	Stari Sloveni služe svojim bogovima

Nastanak bilog veza – šlinga kod Bunjevaca

Svaki prastari oblik šaranja, je bio osnova za narodni vez našim ženama, na prostorima Like, Bosne i planinskog zaleđa Dalmacije. Vezlo se vunenom, lanenom i svilenom niti, starinski farbano domaćim biljom. U narodnom vezu najčešće su korišćeni „križići“, kad se vezlo sa vunenom i lanenom niti.


Freska Bilog Anđela u manastiru Mileševa	Divojka u bilom veze	Bili vez - šling

Žene sa obala i otoka Jadrana, u skladu sa modom rane renesanse, prvi put se susriću sa bilim vezom. Na bilom platnu vezlo se bilim pamučkom, isključivo bilina, većinom geometrijski oblika, inspirišući se s motiva crkvene ornamentike.

Maštovitost i sposobnost vezilje, pokreće nove ideje i prvi put se pojavljiva nov oblik „rasplita“. Od sasvim skromni do vrlo bogati šara i oblika vezova, koji daju osnovu i razvojne dilove tehnike, dovode do izrade čipke. U to vrime, na ovim prostorima pojavljiva se prvi oblik čipke, izrađene batićima, danas poznata ko paška čipka.

Rasplit se veze uzduž, ko širi el uži porub, nuz otvor na prsima košulje, na kraju rukava el na jednoj ćoši marame. Kraj ivice zatvara mustru ispunjenu drugim oblikom pljosnatog el rupičastog veza.

Bunjevacki bili sling 16 Ova naročita cinjena umitnost narodnog veza, zabilužena je i u usmenom narodnom stvaralaštvu, ko i velik broj vridni dilova naše vezene narodne nošnje u muzejima. Vez za žene bio je posebna ljubav, umiće, al i obaveza. Vrsne vezilje su od pamtivika bile opisivane i u našim najstarijim pismama:

- u bunjevačkoj epskoj pismi – groktalici, XVIII vik „Ohola divojka“ i

- u bunjevačkoj kraljičkoj pismi XVIII vik „Falila se Manda“.

Poso predenja, tkanja, šivenja i vezenja za žene, je bio vikovna tradicija, posebno umiće, obaveza, pa i ljubav. Sposobnost u radu vrsni tkalja, šnajderki el vezilja, izazivala je divljenje kod svita, a za posebnu nadarenost ovi žena, smatralo se da imaje „dar od Boga“.

Bunjevačke žene iz stare postojbine, donele su svoju narodnu nošnju, koja je imala izgled dinarsko - centralnobalkanske odiće. Tanke lanene, litnje, bile aljine, dugačke do članjaka, za zaštitu od vrilog sunca, s prilipim pregačama el nalik na nji, zimske konopljaške el vunene dugačke tamne aljine, koje su ji štitile od dugački, oštri zima i mećava. Većina su bile ukrašavane šlingom - vezom.

Bunjevačka ženska radinost, posebno izrada narodne nošnje, naseljavanjom u Bačku, bila je izložena sridnjoevropskim uticajima i novim stilovima, posebno baroku. Od kraja XVIII vika, sridnjoevropska dvorska moda uticala je na novi modni stil življenja i oblačenja. U svom tom procesu proživljavanja i održavanja, bunjevačke žene su i dalje ručno izrađivale odiću, iako su živili u sridini povoljniji prirodni uslova, di je plodna zemlja, velik trud i obilje ratarsko - stočarski plodova, davali veliku ekonomsku sigurnost.


Proslava proglašenja Slobodnog kraljevskog grada Subotica


XIX vek


Franjevačka crkva s jednim tornjom 1. septembar 1779. g. prije 1720. g.


Slika na limu XVIII vik


XIX vik


XX vik

Moda tog vrimena donila je razigrani stil odivni predmeta i ukrasa, primenu svitliji boja, što su posebno iskazivane u bunjevačkim ruvima, široki krojni stilova i oblika. Narodno odivanje zahtivalo je tkanje novi finiji vuneni, pamučni i svileni materijala.

Narodna radinost predenja i tkanja, zaminjena je industrijskim proizvodima. Početkom XX vika, lagano nestaje potriba za ručno tkanim predmetima.

Bunjevacki bili sling 36

Bunjevački bili šling

Dok je tkalja vezana za tkački stan u kući i obično samo zimi, vezilja je svoj poso obavljala najviše liti po danu, po dobrom svitlu, na poljima, prid kućom, na divanima, prelima i dr.

Cure i divojke vrlo rano su počele učit šlingovat, zajedno sa materom, koja im je pripravljala štafir za udaju, pa i majkom, dok ji staračke umorne ruke i vid nije izdo. Nuz nji, curice su počimale bost svoju prvu krpicu. Na imanjima di je zajedno živilo više generacija, svoje znanje i iskustvo su prinosili jedna drugoj i s kolina na kolino. To je ono što možmo zvat bunjevačkim škulama i radionicama samo za svoje potribe.

„Bilim šlingom el bilim šlingerajom“, ukrašavala se odića, čaršav, krevetske navlake, peškiri i drugo. Motivi su najčešće bili cvitni, kojeg su žene same crtale i prinosile jedna od druge, pricrtavale s papira. To je bio tzv. šling po „pismu“. Vrlo brzo se razvio zanat za izradu mustri, tzv. „trukovanje“.

Drugi način izrade bilog veza bio je „vez brojanjom“, izvlačenjom niti i pravljenjom šupljika.

Bunjevacki bili sling 37

Dilovi bunjevačke nošnje koja je šlingovana, bila je košulja šivena od najfinijeg pamučnog platna „tanki“, po nitima zvanim „tančica“ i „začunčanica“.

Šlingovala se na oplećcima i rukavima, sa bogatim bilim šlingom el je rađena sa zlatom. Rukavi su završavani nabranim „taclijama“, vezenim i šupljikastim zarukavljem, obrubljenim, iglom šivenim čipkama, tzv. „kericama“.

„Skute“ su prva donja suknja, šivena od čvršćeg lanenog platna, u tri pole. Obično se opšivala šarenim šlingom. Na skute se oblačilo i do devet „podsukanja“, šiveni od bilog lanenog platna, kasnije pamučnog. Krojene su u pet el šest pola. Prvobitno su šivene od „začunčanica“, a posli su šlingovane bilim šlingom i to tako, da je svaka gornja suknja bila rađena sve bogatijim i bogatijim šlingom.

„Gornja suknja“ šivena u pet el šest pola, najprije od fine vune, a posli, pojavom industrijski materijala, od sukna i svile. Ukrašavane su zlatnim vezom, zlatnim čipkama i portom.

Kod bunjevačkog veza razlikuje se:

- bili šling,

- šareni šling,

- šling svilenim koncom,

- šling - monogrami,

- šling - rađen sa zlatom,

- šling - vezivanje rojti i monogrami.

Pojedinačno, svaka od ovi vrsta bunjevačkog veza ima posebnu lipu pripovitku, koja je jedinstvena i vrlo značajna, kako za bunjevačku narodnu nošnju, tako i za očuvanje bogate tradicije bunjevačkog narodnog stvaralaštva.

U bunjevački bili šling ubrajamo sve što se veze bilim koncom. U ovu vrstu veza spadaje slideće tehnike: toledo, probijanice, rišelje, puni vez, monogrami, ažuri, rasplet, opšiv i šupljački.

Bilim šlingom ukrašavalo se:

- žensko rublje, košulje (nidra, rukavi i obašve), bile suknje, keceljci, mideri,

- navlake na krevete i razni čaršavi (na krevete, dolafe i astale), virange,

- muška košulja šlingovana je samo na nidrima i obašvi (kragni),

- dičije dunjice, jorgančići, kapice, uzgljančice.

Tehnike bilog šlinga:

Probijanice - izvlače se niti uzduž i popriko, pa se priko nji pletu križići, pendžerići, ružice, vinčići i sl. Dopunjavaje se i finim punim vezom.

Rasplet - žice se izvlače samo po dužini, nuz ivicu materijala. Sve se izrađiva finim, sitnim bodom, da se dočara čudesni izgled čipke.

Najviše se koristio za porubljivanje podsukanja i krevetski navlaka.

Toledo vez se izrađuje na bilom platnu, najčešće bilim koncom, a možedu se priminiti i druge boje konca i platna. Vrlo lipo izgleda kad se radi bilim koncom na platnu nežni boja. Za razliku od rišelje tehnike, di se obrađeni oblik isica, kod toleda se niti samo prorezuju, izvlače i opliću.

Nakon što pricrtate uzorak na platno, za svaki kvadratić izvučite određen broj niti i to tako da, na primer, između 3 izvučene niti ostavite 2 za oplitanje. Oplićite uvik tankim navezom u kosom smeru (slikaa). Prorezane niti izvlačite do kraja nacrtanog uzorka, provučite na krivu stranu i gusto obrubite bodom konopca (slikab).

Pri pricrtavanju uzorka na platno je neobično važno da se osnovne linije nacrta što bolje slažu sa nitima osnove i potke platna, kako bi se pri izradi ucrtani kvadratići što bolje uklopili u broj izvučeni niti.

Rišelje ili kraljevski vez nije uzalud dobio tako ime. To je romantični starinski vez za znalce koji cine vridnost ručnog rada. kadgod se radio na dvorovima, radile su ga i kraljice i dvorske dame u dokolici. Kadgod se radio isključivo ručno, a danas se mož radit i na šivaćoj mašini. Ko rezultat dobijaju se lipi čipkani motivi za miljee, čaršape, odiću i sl. Ovaki radovise po lipoti i prifinjenosti možedu smatrati umetničkim delom.

Ovaj šupljikavi vez je u stvari kombinacija obrađeni vezeni motiva koji se nakon tog isicaju, a često su i u kombinaciji sa klasičnim vezom. Radi se najčešće na finom bilom pamučnom platnu sa bilim koncom za rišelje vez. Mada postoje i kombinacije kada se šupljikavi motivi obrađuju koncem u boji ili se klasični dio motiva izrađuje koncem u bojama.

Za ovu vrstu veza postoji bezbroj šema i kombinacija, pogotovo u današnje vrime. Prvo što je potribno uradit, to je pricrtati šemu naplatno. Prije pristupanja izradi nabavite đerđef na koji ćete zategnut platno, jer se tako dobija puno kvalitetniji rad.

Bodovi koji se koriste za izradu šupljikavih motiva su: pripremni bod prošivanja, bod obamita i pređice kojima se popunjavaju šupljine motiva. Širinu obamitnog boda diktira šema rada, a punoću određujete po vašoj želji (2, 3 ili 4 niti konca). Isto pravilo važi i za pripremni bod. Što više niti upotribite, to će vez biti puniji. Pređice su niti koje se vezuju za unutrašnje rubove šupljikavog motiva i označene su u nacrtu šemu .Izrađuju se oma prilikom prošivnog boda, a tek nakon toga se obrađuju bodom obameta glavne konture motiva. One takođe mogu biti deblje il tanje. Deblje se obično rade od dvi niti konca i obrađene su bodom obameta, dok su tanje urađene od jedne niti obrađene bodom štrange (kordonet). Sve ovo u velikoj miri zavisi od šeme koju birate za rad. Veće šupljikave površine zahtivaju deblje priđice i obrnuto, mada to nije striktno pravilo.

Uglavnom uz šemu dolazi i direkcija, il se oslonite na svoju vlastitu procenu. Sitne rupice, ako ji ima, izrađuju se malo drugačije. One se prije obrade prosiku u sredini krstasto. Ako su spojene u nizu, takođe se izrađuju malo drugačije. Mogu se obrađivati bodom obameta ili bodom štrange (kordonet). Platno ispod šupljikavi motiva se isica oštrim makazicama tek kad je rad gotov. Ispod je prikaz rada u slikama.

Obrada motiva i rupica

Rišelje motiv srca

Motiv srca sa šemom za izradu rišelje tehnikom

Rišelje šema za motiv srca

Izrada langet lukova

Rišelje komadi (miljei, stolnjaci itd.) se najčešće obrađuju langet lukovima, al možedu se upotrebiti i za druge kombinacije, ko što je heklana čipka i sl. Uradite kompletno lukove bordure bodom obruba, pa tek onda isičite platno na 2-3 mm tik do bordure. Zatim nežno iščupkaje prstima ostatak platna i na kraju fino obrežite priostale sitne niti. Za ovo će vam tribati dobre makaze (oštre).

Izrada višestruki pređica je malo komplikovanija i za nju je priložen slikovni prikaz isprid. Što se tiče dodatnog klasičnog veza u kombinaciji sa rišeljeom, mož bit upotrebljen bilo koji bod za klasičan vez, al se najčešće koriste pljosnati, ispupčeni bod i bod za iglom.

Izvor: Nova mustrica
https://novamustrica.rs

„Bunjevačko bilo šlingovano ruvo“

KUD „Bunjevka“ imala je posebno zadovoljstvo da prezentuje jedinstvenu narodnu nošnju u cilom svitu –„Bunjevačko bilo šlingovano ruvo“

Ženska bunjevačka narodna nošnja od bilog šlinga, jedinstvena je po tom, što je svaki komad nošnje je rađen sa bilim šlingom: od dolnjeg rublja, 5-6 podsukanja, dolnje košulje, gornje košulje, suknje, midera/prusluka, keceljca i igrača.

Kod Bunjevaca kad se beba rodi, mora bit pripravljeno di će beba spavat, pa se sve radi sa bilim šlingom, beba dobija šlingovane košuljice, kapice, pokrivače. Kad poraste u devojčicu nosi bilo šlingovano ruvo a kad postane divojka onda nosi bilu šlingovanu bunjevačku narodnu nošnju... ta lipota, taj ponos, to šuškanje ustirkani sukanja, posebno je zadovoljstvo doživit.

Udata žena ne oblači bilo šlingovano ruvo, to pripada samo curama do udaje... Bilo šlingovano ruvo simboliše lepotu, bilinu, čistotu, čednost, ponos i prifinjenost - baš onako kaka i triba da se osića svaka cura prije udaje.

Posli 30 godina istraživanja, nismo pronašli podatak da postoji još digod u svitu, ženska narodna nošnja od bilog šlinga.


Objavljena je monografija „Bunjevački bili šling”, autor: Kata Kuntić, Subatica 2010. god.		Priznanje -2010. g.

Od osnivanja “Bunjevka” je promovisala jedinstvenost bilog šlinga, kroz većinu svoji sekcija i manifestacija:

Folklorna sekcija - za najmlađi folklorni ansambl, imali smo prilipu bunjevački narodnu nošnju, bili šling.

Sekcija narodni rukotvorina - u okviru ove sekcije postojala je zasebna grupa za „Bili šling”.

Ova sekcija organizovala je radionice, izložbe, tribine, … Učestvovalo se na takmičenjima, smotrama (osvojene su zapažene nagrade i priznanja).

NAJZNAČAJNIJI I NAJVEĆI GODIŠNJI PROJEKTI KUD „BUNJEVKA”, u kojima je prezentovan bunjevački bili šling:

FESTIVALI BUNJEVAČKOG NARODNOG STVARALAŠTVA (FBNS), osnovan 1998. god. / Promovisano NKNBB u domenu: znanja i viština, usmene tradicije, izvođačke umitnosti i prakse, ko i narodni običaja. Naravno i kulturna dobra BB.
USKRŠNJE i BOŽIĆNE IZLOŽBE narodni rukotvorina, osnovane 2000. god. / Promovisano NKNBB u domenu: znanja i viština, usmene tradicije, izvođačke umitnosti i prakse, ko i narodni običaja.
ETNO IZLOŽBE na temu bunjevačke kulture i tradicije, osnovane 1996. god / Promovisano NKNBB u domenu: znanja i viština, usmene tradicije, izvođačke umitnosti i prakse, ko i narodni običaja. Naravno i kulturna dobra BB.
POZORIŠNE PRIDSTAVE na temu bunjevački običaja. Prva dičija pridstava, izvedena je 1999. god. / Promovisano NKNBB u domenu: znanja i viština, usmene tradicije, izvođačke umitnosti i prakse, ko i narodni običaja. Naravno i kulturna dobra BB.
PANEL KONFERENCIJA 2013, „Usmeno narodno blago i tradicija bački Bunjevaca”, održana je 2013. god. / Promovisano je NKNBB u domenu: znanja i viština, usmene tradicije, izvođačke umitnosti i prakse, ko i narodni običaja. Naravno i kulturna dobra BB.

KUD „Bunjevka“ nastavlja „Bili šling” promovisat putom izložbi, kolonija, radionica i drugi kulturni programa - manifestacija:

Festivalu bunjevačkog narodnog stvaralaštva, KUD „Bunjevka” od 1998. godine,
Izložbama na temu „Bili šling”, KUD „Bunjevke” od 2000. godine,
„Božićnim izložbama“, KUD „Bunjevke” od 2000. godine,
„Uskršnjim izložbama“, KUD „Bunjevke” od 2000. godine,
„Panel konferenciji“, „Usmeno narodno blago i tradicija bački Bunjevaca” od 2013. godine,
Manifestaciji „Noć muzeja”, KUD „Bunjevka”,
Ko suorganizator el gost tradicionalnim programima drugi organizatora u zemlji i inostranstvu (Mađarska, Bugarska, Austrija, Belorusija…),
Međunarodnim izložbama „MIRku”, u organizaciji MIRKa,
„Berbanskim danima”, u organizaciji „Palić - Ludaš” doo,
„Smotri slikara amatera Vojvodine”, u organizaciji Zavoda za kulturu Novi Sad,
„Složni mozaik Srbije“, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava RS Beograd,
Drugim programima i manifestacijama,
U TV emisijama RTV, RTS, TVSU, YuEco...